Израчунавање броја атомских честица

О. израчунавање броја атомских честица користи се за означавање количине протона (у језгру), електрона (у електросфери) и неутрона (у језгру) присутних у било ком атому или јону. Да бисте то урадили, неопходно је знати неке карактеристике атома:

1- Атомски број (З)

То је математички код, представљен великим словом З, позициониран на доњој левој страни скраћенице атома:

З.Икс

Означава број протона (п) у језгру и број електрона (е) у електросфери атома. Дакле, уопштено речено:

З = п = е

2- Масни број (А)

То је математички код који одговара збиру броја протона (п) и неутрона (н), оба присутна у језгру било ког атома. Једначина која представља масени број дата је:

А = п + н

Будући да је број протона једнак атомском броју, можемо написати једначину за израчунавање масеног броја на следећи начин:

А = З + н

Ако знамо масени број и атомски број атома, можемо утврдити број неутрона на следећи начин:

н = А - З

3- јони

Они су атоми који губе или добијају електроне. Они имају позитиван или негативан знак позициониран у горњем десном углу њиховог приказа, као у следећем моделу:

Икс+ или Кс-

  • Позитивни јон: То се назива катионом, а позитивни знак указује на то да је изгубио електроне.

  • Негативни јон: То се назива анионом, а негативни знак указује да је стекао електроне.

Не заустављај се сада... После оглашавања има још;)

4- Атомске сличности

а) Изотопи

Атоми који имају исти атомски број и различите масене бројеве. Пример:

7Икс14 и 7И16

Атоми Кс и И имају исти атомски број (лево од скраћенице), односно једнак 7. Атом Кс има масени број (с десне стране скраћенице) једнак 14, а атом И има масени број једнак 16.

б) изобаре

Атоми који имају исти масени број и различите атомске бројеве. Пример:

15Икс31 и 13И31

Атоми Кс и И имају масени број (десно од скраћенице) једнак 31. Атом Кс, с друге стране, има атомски број једнак 15, а атом И атомски број једнак 13.

в) Изотони

Атоми који имају различите масене бројеве и атомске бројеве, али исти број неутрона.

г) Изоелектроника

Атоми који имају исти број електрона. Пример:

12Икс+2 и 7И-3

Атом Кс има атомски број једнак 12 и катион је (са позитивним наелектрисањем +2), па губи два електрона, имајући тако 10 електрона у својој електросфери. Атом И, с друге стране, има атомски број једнак 7 и анион је (са негативним наелектрисањем -3), па добија три електрона, имајући тако 10 електрона у својој електросфери.

Мапа ума: Атомске честице

* Да бисте преузели мапу ума у ​​ПДФ-у, Кликните овде!

Примери израчунавања броја атомских честица

Пример 1: Одредити број протона, неутрона и електрона у атому 14Икс29.

Дате су следеће вредности за атом Кс:

  • Број масе (горе десно) = 29

  • Атомски број (доле лево) = 14

  • Да бисте одредили број протона:

Број протона је увек једнак атомском броју, па Кс атом има 14 протона.

  • Да бисте одредили број електрона:

Како атом Кс није јон, стога је број електрона једнак броју протона, односно 14.

  • Да бисте утврдили број неутрона:

Број неутрона одређује се помоћу броја масе и протона у следећој формули:

А = п + н

29 = 14 + н

29 - 14 = н

н = 15

Пример 2: Одредити број протона, неутрона и електрона јона Кс+3, знајући да су њихов масени број и атомски број 51, односно 23.

Дате су следеће вредности за јон Кс:

  • Масени број = 51

  • Атомски број (доле лево) = 23

  • Да бисте одредили број протона:

Број протона је увек једнак атомском броју, па Кс атом има 23 протона.

  • Да бисте одредили број електрона:

Јон Кс је позитиван (+3), па је то катион који је изгубио три електрона. Дакле, његов број електрона је 20.

БЕЛЕШКА: Смањење или повећање броја електрона се увек јавља у односу на атомски број.

  • Да бисте утврдили број неутрона:

Број неутрона одређује се помоћу броја масе и протона у следећој формули:

А = п + н

51 = 23 + н

51 - 23 = н

н = 28

Пример 3: Атом В има атомски број и масу једнаку, односно 29 и 57, што је изобаре од а атом И, који има атомски број једнак 30, што је изотоп атома Б, чији је масени број 65. Помоћу ових података одредите број протона, неутрона и електрона у атому Б.

Подаци добијени вежбом:

  • Атом В.

атомски број (доле лево) = 29

масени број (горе десно) = 57

И изобар, односно маса И је такође 57.

  • И атом

атомски број = 30

масени број = 57

Са ове две вредности морамо одредити његов неутронски број јер је то изотон елемента Б:

А = З + н

57 = 30 + н

57 - 30 = н

н = 27

  • Атом Б:

масени број = 65

број неутрона = 27

Са овим подацима морамо одредити његов атомски број, јер ћемо помоћу тога одредити његов број протона и број електрона (јер то није јон):

А = З + н

65 = З + 27

65 - 27 = З

З = 38

Према томе, атом Б има 38 протона, 38 електрона и 27 неутрона.

* Минд Мап, Вицтор Рицардо Ферреира
Наставник хемије


Ја сам, Диого Лопес Диас

Периодична класификација елемената

Периодична класификација елемената

ТХЕ периодична класификација елемената је 1913. предложио Хенри Монсели (1887-1915), који је иден...

read more
Хемијски елемент злато (Ау)

Хемијски елемент злато (Ау)

Злато је хемијски елемент периодног система представљен симболом Ау, чији је атомски број 79 и пр...

read more

Мол: шта је то, вредност, како израчунати и моларна маса

кртица је јединица која се користи за изражавање количине материје. Један мол је приближно 6,022 ...

read more